Zovem se Dragan Perić,rođen 1967.god. u Bečeju, oženjen, imamo dva sina i ćerku, u invalidskoj penziji sam i naravno bolujem od bronhijalne astme.
Zvanično, dokazano imam ovu bolest od 1986.god. ali ja smatram da je bolest bila prisutna i ranije. Prvi aminfilin, intravenozno sam primio sa nepunih 15.god. i to sam primio na školskoj ekskurziji u Crnoj Gori, eto šta mi je ostalo u pamćenju umesto lepih uspomena.
U daljem životu je bilo teško jer sam, skoro uvek, bio bolestan zbog slabijeg imuniteta i to je u mnogome doprinosilo sve težoj astmi.
Bilo je teško jer su svi trpeli oko mene prvo moji roditelji, brat i sestra, a potom i moja supruga i naša deca.
Silna buđenja noću, iščekivanje da hitna služba stigne što pre (a pet minuta traje kao večnost), gledaš sve oko sebe kako pate i trudiš se da sakriješ od dece muku.
Jako specifična bolest: kada se najmanje nadaš, bio srećan ili tužan ili već ne znam opušten, bezbrižan, ona te iznenadi.
Mnogo aminofilina+kortikosterod je prošlo mojim venama, ne znam im broj pored propisane terapije,inhalator po potrebi….
Ali i na kraju tunela pojavilo se svetlo, neverovatno ali istinito. Pojavila se Ass.dr SC.med.Sanja Hromić sa svojim timom, koja svu svoju energiju i znanje ulaže naše bolje sutra i hvala joj na tome.
Meni je sada mnogo bolje i mogu reći da sam mnogo bezbrižniji i zadovoljniji u svom životu.
Za kraj bih imao poruku za sve asmatičare: borite se i ne gubite nadu možda i vi uskoro ugledate svoje svetlo na kraju tunela.
