Još uvek nije poznato zašto neki ljudi obolevaju od astme, a drugi ne. Smatra se da je astma kombinacija faktora životne sredine i naslednih faktora. Okidači za astmu mogu biti razni, od respiratorne infekcije, fizičke aktivnosti, dima, određenih lekova, do snažnih emocija i stresa.
Kako nema tačnih podataka šta konkretno izaziva astmu, jer se okidači razlikuju od osobe do osobe, tako ne možemo sa sigurnoću tvrditi u kojoj su meri psihološke karakteristike osoba obolelih od astme povezane sa težinom astme. Ipak, prema nekim istraživanjima psihološki faktori koji su povezani sa iskustvom i lečenjem astme su subjektivna percepcija simptoma, strategije suočavanja, depresija i anksioznost (Baiardini, I. et al., 2015.).
Subjektivna percepcija simptoma
Kako će osoba lekaru predstaviti svoje simptome važan je faktor u određivanju dijagnoze, a potom i na dalji plan i tok lečenja. Ipak, ne mali procenat pacijenata prijavljuje poteškoće u prepoznavanju sopstvenih simptoma. Kao rezultat neadekvatnog prepoznavanja javlja se prekomerna upotreba lekova za ublažavanje simptoma, bez obzira na objektivnu funkciju njihovih pluća. Kao što nekada prenaglašeno posmatraju simptome, tako s druge strane pacijenti imaju tendenciju da potcene nivo ozbiljnosti bolesti što može da predstavlja potencijalni rizik od odlaganja lečenja. Takođe, mnogi pacijenti nauče da povezuju negativne situacije i emocionalne reakcije sa otežanim disanjem, što neretko dovodi do njihovog naglašenog opažanja dispneje (nemogućnosti udaha do kraja, nelagodnosti u grudima, „gladi za vazduhom“).
Strategije suočavanja
Život sa hroničnom astmom od osobe zahteva kontinuiranu kognitivnu, emocionalnu, bihejvioralnu i socijalnu adaptaciju. Pacijenti koji su izgradili konstruktivne veštine za suočavanje sa hroničnom astmom imaju osećaj veće lične kontrole nad bolešću i dugoročno bolje upravljaju s njom. Na ovaj način mogu povećati subjektivan osećaj kompetentnosti i samoefikasnosti u suočavanju sa širokim spektrom dnevnih zahteva i zdravstvenih problema (Dolinar, R.M. et al., 2000).
Depresija i anksioznost
Astma je dugo bila povezana sa simptomima poremećaja raspoloženja i anksioznošću. Međutim, povezanost problema mentalnog zdravlja sa ozbiljnošću astme je kontroverzna. Neke studije su pokazale značajno veći nivo anksioznosti i depresije kod pacijenata sa teškom astmom u poređenju sa onima sa blažim simptomima bolesti, dok druge studije nisu otkrile takve razlike(Delmas, M.C. et al., 2011). Astma može prethoditi razvoju anksioznosti i poremećaju raspoloženja, ali takođe i prisustvo psiholoških problema u ponašanju može prethoditi pojavi astme (Tomas, M. et al., 2011).
Uticaj je dvosmeran
Uprkos brojnim podacima koji podržavaju povezanost težine bolesti sa psihološkim karakteristikama osoba obolelih od astme, uzročna veza između astme i mentalnog zdravlja nije jasna. Izgleda da je prihvatljivija hipoteza o dvosmernom uticaju. Kada je prisutan psihološki problem ili poteškoća, on ometa optimalno upravljanje bolešću i objektivno prepoznavanje simptoma. Takođe, kada se osoba svakodnevno suočava sa simptomima teške astme to utiče i na njeno psihološko funkcionisanje.
Šta ova istraživanja znače u životu obolele osobe?
Istraživanja dobijaju svoj pun smisao kada imaju i svoju praktičnu komponentu. Stoga, kako se ova istraživanja mogu iskoristiti za unapređenje kvaliteta života osobe obolele od astme?
- Ako u obzir uzmemo subjektivnu percepciju simptoma, važno je da osoba nauči da bude svesnija i objektivnija kada posmatra svoje simptome. U tome joj može pomoći zapisivanje i pravljenje ček-liste sa uobičajenim simptomima. Kada nije sigurna ili se javi sumnja, praćenje stavke po stavke sa te ček-liste može da doprinese objektivnosti.
- Strategije suočavanja mogu da se usavršavaju na dnevnom nivou. Ovde je značajno obratiti pažnju na traženje i isprobavanje različitih strategija koje vam mogu biti od koristi. Aktivnim suočavanjem sa bolešću možete sebi pomoći u promeni situacije, smisla koji dajete određenom iskustvu ili ublažavanju stresa vezanog za upravljanje astmom.
- Na vreme potražite podršku ako primetite simptome anksioznosti ili depresivnosti. Najbolje bi bilo da se obratite stručnoj osobi koja može da vas usmeri i pomogne vam da lakše prebrodite izazove sa kojima se suočavate. Ovakav vid podrške može vam biti vrlo značajan, a ponekad i neophodan za vaše mentalno zdravlje.
Razvijena svest o ovim i drugim psihološkim faktorima, kao i kontinuran lični rad, mogu da vam koriste ne samo za suočavanje sa astmom, već i za bolje psihološko funkcionisanje iosećaj blagostanja. Kao rezultat i vaš kvalitet života, uprkos bolesti, može postati bolji.Telo i psiha su povezani i ne bismo trebali da ih razdvajamo. A, i zašto bismo?!
Danka Đukanović – Geštalt psihoterapeut & Consultant
