Razonoda, umeće… ili lek?
Šta je muzika? Odakle ona potiče i koja joj je uloga u našim životima? Kako utiče na nas? Širok je spektar pitanja o muzici, a odgovor samo jedan – MUZIKA JE DAR.
Dar, koji nam pruža neiscrpnu snagu, energiju i mogućnosti, a kojeg mi, na žalost, nismo u potpunosti svesni.
Ono što je opšte poznato je da muzika postoji otkad i svet. Bilo da verujemo kako je svet nastao velikim praskom u svemiru, ili smo naklonjeni verskim shvatanjima da ga je stvorio Bog a da “Na početku beše reč”, malo ko je uzeo u obzir da su i prasak i reč upravo zvučne pojave.
Milenijumima unazad, muzika je bila bitan element u životima ljudi – pomagala im je u lovu i time učestvovala u preživljavanju. Dozivala partnere, ispraćala muškarce u rat, prizivala kišu i terala duhove. Ona je molitva u nama, izvor energije i pokretač. Oaza mira i sigurnosti. Od prvog plača novorodjenčeta, kroz tugu i slavljenje koje donosi život, sve do poslednjeg izdaha… Muzika je deo nas i mi smo deo nje. Ali, na koji način ona utiče na nas i da li smo tog uticaja u potpunosti svesni?
Želeli mi to ili ne, često smo izloženi slušanju muzike i njenom delovanju na naše psihičko i fizičko stanje. Zvuci koje primamo čulom sluha, dopiru do našeg mozga koji ih obradjuje kao informacije i pretapa u emocije i energiju. Nije ni čudo što nas muzika bržeg tempa i izražajnijeg ritma pokreće, dok nas sporija i nežnija melodija umiruje.
Naše telo funkcioniše u ritmičkim aspektima, počevsi od otkucaja srca i disanja, kao dve radnje neophodne za život, pa sve do kretanja i drugih motoričkih radnji koje obavljamo svakodnevno. Kao snažan pokretač emocija, ona u nama budi sećanja, ali i stvara nove želje.
Izbor muzike koju slušamo ili izvodimo, govori mnogo o našim potrebama, načinu života i našoj ličnosti. Samim tim, proučavajući istoriju muzike, može se zaključiti da su kompozitori stvarali dela koja su bila ogledalo njih i njihovih života, potrebe i onoga ka čemu teže. Komponovanjem su lečili svoje probleme, pretvarali ih u note iako uglavnom nisu bili svesni toga. Uzimajući sve to u obzir, muzika različitih epoha i kompozitora drugačije deluje na nas i naše, i pomaze nam pri lečenju razlicitih bolesti:
Smanjenje krvnog pritiska
Klasična muzika baroka svojim ritmom i sazvučjem utiče da se naše telo opusti, a um
ostane budan. Opušta pulsaciju srca pa tako smanjuje krvni pritisak. Preporučuju se
kompozicije Johana Sebastijana Baha i Antonia Vivaldia.
Epilepsija
Kao neurološki poremećaj koji nastaje zbog sprovodjenja neadekvatnih signala iz nervnih ćelija mozga, lečenje epilepsije muzikom ima i veoma pozitivan efekat. Mocartova muzika odiše skladnošću i brilijantnošću, što našem mozgu pruža jasnoću i adekvatnost zvučnih signala. Jedan od primera je Sonata za klavir u D-duru k448.
Astma
Osim slušanjem muzike, još veći rezultati u lečenju postižu se izvodjenjem. Razvijanje
bronhija moguce je postici sviranjem duvačkog instrumenta ili pevanjem, pri čemu se odredjenim načinom disanja jačaju trbušni misići i time omogućava uzimanje dubokih uzdaha i efikasnije disanje. Bolnice širom sveta nude časove pevanja plućnim bolesnicima. Ali, ako ste ipak naklonjeni slušanju muzike, onda se preporučuju kompozicije Johanesa Bramsa.
Dijabetes
Dijabetes je hronična bolest koja sa sobom nosi mnoga oštećenja organizma. Kompozicije Mihaila Glinke prijaju dijabetičarima, a ukoliko je ova bolest udružena sa srčanom slabosti, preporučuje se slušanje Grigovih kompozicija.
Migrena
Na autonomni nervni sistem i neurološka oboljenja kao što je migrena, pozitivno će uticati muzika koja je i kroz istoriju muzike delovala kao preporod. U pitanju su dela italijanskog kompozitora Verdija. Tokom napada migrene, pokušajte da se prepustite kompozicijama kao što je “Aida”, “Nabuko” ili “Rigoleto”.
Ono što je sigurno, adekvatan izbor muzike utiče pozitivno na nas i naše telo. Dozvolite sebi da postanete svesni ovog dara i primenite ga u svom životu.
Tekst pripremila (autor):
Srna Ristić,
Diplomirani teoretičar umetnosti (muzički pedagog) na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
