Astma je jedna od najčešćih hroničnih plućnih bolesti, različite težine, sa trendom povećanja oboljevanja širom sveta. Zahvaljujući savremenim i efikasnim lekovima za prevenciju, većina pacijenata ima dobru kontrolu bolesti. Međutim, pacijenti sa teškom astmom imaju i dalje simptome, pored primene visoke doze lekova.
Teška astma je posebna forma bolesti. Pacijenti koji imaju tešku astmu se leče visokim dozama inhalacijskih kortikosteroida sa bronhodilatatorima (najčešće i dodatnim lekovima za kontrolu) i oralnim kortikosteroidima, da bi bolest bila kontrolisana. Neki pacijenti nemaju kontrolu bolesti i teško kontrolišu simptome, pored primene visokih doza i različitih vrsta lekova. Zbog učestalih simptoma ponekada nisu u mogućnosti da obavljaju ni jednostavne dnevne aktivnosti, često odsustvuju sa posla (škole), posećuju lekare i službe hitne medicinske pomoći, bivaju hospitalizovani zbog pogoršanja, koja mogu biti i opasna po život.
Svaka osoba, koja ima astmu, ima svoje posebno iskustvo, hemijsku reakciju u disajnim putevima, različite uzroke pogoršanja, uticaj na kvalitet života i odgovor na tretman. Sve ove činjenice variraju i menjaju se tokom vremena.
Imati astmu je ponekada teško, imati tešku astmu je uvek teško. Ipak, prava podrška i lečenje mogu dovesti do dobre kontrole bolesti.
Zašto nastaje astma?
Astma je bolest dece i odraslih, može nastati u bilo koje životno doba.
Tačan uzrok pojave astme se još uvek ne zna, kompleksna je bolest u kojoj genetski i spoljašnji faktori izazivaju upalu i suženje disajnih puteva, koji uzrokuju pojavu kašlja, zviždanja u
grudima i otežanog disanja.
Teška astma je nepredvidivo stanje i različita je za svakog obolelog. Istraživači još nisu tačno utvrdili zašto neke osobe dobiju tešku formu bolesti. Većina pacijenata sa teškom astmom su starije dobi, pušači, imaju dijagnozu od ranije, mogući faktori su i hormonske promene, respiratorne infekcije, loše navike, loši faktori okruženja.
Koliko je česta teška astma?
Procenjuje se da 5-10%, od ukupnog broja obolelih, imaju stvarno tešku astmu.
Istraživanja su pokazala jedan drugi problem-oko 50% pacijenata ima lošu kontrolu astme, pored primenjivanog tretmana.
Kakva je razlika između nekontrolisane i teške astme?
Nije svaka nekontrolisana astma teška, niti je svaka teška nekontrolisana. Osobe sa lakom i umereno teškom astmom takođe mogu biti nekontrolisane.
Teška astma zahteva visok nivo lečenja i nije uvek nekontrolisana.
Nekontrolisanost teške astme se procenjuje na osnovu sledećeg: kolika je potreba lekova za kontrolu, učestalost simptoma i pogoršanja, uticaj simptoma na svakodnevne aktivnosti.
Astma se smatra nekotrolisanom ukoliko imate bilo šta od sledećeg: primenjujete lek za brzo otklanjanje simptoma više puta tokom nedelje, imate česte dnevne i noćne simptome, koji utiču na kvalitet života, lično, profesionalno i socijalno funkcionisanje, imate pogoršanja i primenu oralnih kortikosteroida.
Simptomi teške astme
Simptomi teške astme su slični kao u lakoj i umerenoj, ali su više intenzivni i češći, potencijalno životno ugrožavajući i ne umanjuju se sa primenjenim tretmanom.
Simptomi i znakovi su: otežano disanje koje se pogoršava, tištanje ili bol u grudima, kašalj, zviždanje u grudima, koje postaje stalno.
Simptomi teške astme mogu nekad biti životno ugrožavajući, te je bitno da prepoznate kada je moment da tražite hitnu medicinsku pomoć. Ukoliko Vam se simptomi pogoršavaju i ne pomažu Vam lekovi za brzo otklanjanje simptoma, pozovite 194 ili idite u bolnicu.
Kako se teška astma dijagnostikuje?
Potvrda dijagnoze astme podrazumeva podatke iz istorije bolesti, spirometrijsko ispitivanje i druge dijagnostičke postupke (kožno alergološko ispitivanje, analize krvi, sputuma).
Potvrda teške astme zahteva vreme, kontrolne preglede i dijagnostičke pretrage kojim će se isključiti mogući uzroci perzistiranja simptoma i druge bolesti.
Simptomi su nepredvidivi, javljaju se tokom dana i noću, od lakših do životno ugrožavajućih napada. Mnogim pacijentima simptomi su iscrpljujući, onemogućavaju svakodnevne uobičajene aktivnosti, naročito ukoliko ne koriste predložen efikasan tretman.
Prema stručnim vodičima za dijagnostiku i lečenje, karakteristike teške astme su: učestali dnevni simptomi koji limitiraju svakodnevne aktivnosti, buđenje iz sna zbog gušenja više puta nedeljno, česta pogoršanja, primena lekova za brzo otklanjanje simptoma više puta tokom dana, vrednost FEV1(određen spirometrijom, koji pokazuje koliko vazduha osoba može da izdahne iz pluća u jednoj sekundi) ispod 80%, česta ili kontinuirana primena oralnih kortikosteroida tokom godine.
Teška astma se potvrđuje ukoliko nema dobre kontrole bolesti sa redovno primenjivanim lekovima. Lekovi, najčešće primenjivani kombinovano, su: inhalacijski kortikosteroidi, kratko- i brzodelujući bronhodilatatori, inhibitori lekotrijena, teofilin, oralni kortikosteroidi.
Drugi, veoma važni, faktori procene težine i nekontrolisanosti astme su: pravilnost primene inhalera (“pumpica”), redovnost primene lekova, izbegavanje alergena, stresa, dostupnost i cena lekova, postojanje pridruženih bolesti.
Doktor kategoriše težinu astme i potvrđuje tešku astmu prema tome koliko dobro simptomi odgovaraju na lečenje. Teška astma znači da primenjivani tretman nije u mogućnosti da kontroliše dobro simptome, nakon više od 6 meseci praćenja.
Za potvrdu dijagnoze je potrebno strpljenje i vreme, i za pacijenta i za doktora.
Šta je bitno za prevenciju teške astme i teških napada ?
Najbolji način prevencije je da pratite preporuke koje ste dobili od doktora:
– Obraćajte pažnju na simptome i primenjujte redovno preporučenu terapiju.
– Ako ste pušač, prestanite!
– Redovno se vakcinišite.
– Informišite doktora ako primetite da Vam lekovi ne pomažu.
– Smanjite izloženost na alergene i druge faktore koji Vam izazivaju tegobe.
– Nosite masku ili šal ukoliko vežbate tokom hladnog vremena.
– Ako ste na radnom mestu izloženi hemikalijama, primenjujte mere zaštite.
– Izbegavajte izlazak iz kuće kada postoji aerozagađenje.
– Ukoliko ste gojazni, redukujte svoju težinu.
– Primenjujte Vaš lek za brzo otklanjanje simptoma na prvi znak pogoršanja, kako Vam je objasnio doktor.
– REDOVNO PRIMENJUJTE LEKOVE, kako Vam je preporučio doktor.
Doktor će Vam predočiti plan lečenja, dati savete o bitnim izmenama životnog stila i obučiti postupcima u slučaju pogoršanja. Pokažite ovaj plan članovima Vaše porodice, profesionalnog okruženja i prijateljima.
Prof. dr Biljana Zvezdin
Institut za plućne bolesti Vojvodine
