Kako lečiti astmu?

Lečenje astme podrazumeva edukaciju o “trigerima” i njihovo prepoznavanje i edukaciju o potrebi redovne primene terapije da bi simptomi astme bili što bolje kontrolisani. Trigeri su tzv. “okidači astme”, odnosno razni iritansi i supstance koje mogu pokrenuti simptome astme. Trigeri astme se razlikuju od osobe do osobe i obuhvataju:

– Alergene u vazduhu, poput polena, grinja, spora plesni, peruti kućnih ljubimaca ili čestica bubašvaba

– Respiratorne infekcije, poput virusnih infekcija, prehlade

– Fizička aktivnost

– Hladan vazduh

– Zagađivači vazduha i iritanti, poput dima

– Određeni lekovi, uključujući beta blokatore, aspirin i nesteroidne antiinflamatorne lekove, kao što su ibuprofen (Brufen) i drugi

– Jake emocije i stres

– Sulfiti i konzervansi dodati nekim vrstama hrane i pića, uključujući škampe, sušeno voće, prerađeni krompir, pivo i vino

– Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB), stanje u kojem se želučana kiselina vraća u vaše grlo

Lekovi za astmu:

Pravi lek za vas zavisi od više faktora kao što su Vaše godine, simptomi, trigeri i šta kod Vas najbolje dovodi do dobre kontrole astme.

Postoje preventivni lekovi za dugotrajnu kontrolu astme i lekovi za brzo otklanjanje simptoma.

Preventivni lekovi za dugotrajnu kontrolu astme smanjuju inflamaciju i otok u vašim disajnim putevima koji dovode do pojave simptoma.

Lekovi za brzo otklanjanje simptoma (bronhodilatatori) brzo otvaraju sužen i otečen disajni put koji otežava disanje.

U nekim slučajevima su potrebni i lekovi za alergiju.

Preventivni lekovi za dugotrajnu kontrolu astme

Koriste se svakodnevno i kamen temeljac su u lečenja astme. Ovi lekovi svakodnevno drže astmu pod kontrolom i smanjuju verovatnoću napada astme. Vrste lekova za dugotrajnu kontrolu uključuju:

– Kortikosteroide koji se udišu ili inhalacioni kortikosteridi: Ovi anti-inflamatorni lekovi su najefikasniji lekovi za dugotrajnu kontrolu astme. Smanjuju oticanje disajnih puteva. Možda će biti potrebno da koristite ove lekove nekoliko dana do nekoliko nedelja pre nego što postignu maksimalnu korist. Dostupni u Srbiji su budezonid (Pulmicort turbuhaler, Pulmicort Respules) i ciklezonid (Alvesco). Redovna upotreba inhalacionih kortikosteroida pomaže u postizanju dobre kontrole astme i sprečavanju napada astme. Kortikosteroidi koji se udišu uglavnom ne izazivaju ozbiljne neželjene efekte. Kada se pojave neželjeni efekti, uglavnom su to iritacija usta i grla i oralne infekcije gljivicama. Nakon svake inhalacije isperite usta vodom kako biste smanjili količinu leka koji ostaje u ustima.

– Modifikatori leukotrijena: Ovi lekovi blokiraju efekte leukotrijen koji svojim delovanjem uzrokuju simptome astme. Pomažu u ublažavanju simptoma astme do 24 sata. Ovi lekovi se uzimaju na usta. U Srbiji dostupan Montelukast (Singulair ili Alvocast).

– Beta agonisti dugotrajnog delovanja (LABA): Ovi lekovi za bronhodilataciju otvaraju disajne puteve i smanjuju otok najmanje 12 sati. Redovno se koriste za kontrolu umerene do teške astme i za sprečavanje noćnih simptoma. Koriste se inhalatorno samo u kombinaciji sa inhalacionim kortikosteroidom.

– Kombinovaniinhaleri: Ovi lekovi – kao štobudezonid-formoterol (Symbicort), beclometason-formoterol (Foster), flutikazon furoat- vilanterol (Relvar), flutikazon propionate-salmeterol (Seretide) sadrže inhalatorni kortikosterodi i dugodelujući lek koji širi dijasne puteve (bronhodilatator iz grupe beta agonista dugog delovanja).
Koriste se jednom ili dva puta dnevno.

– Dugodelujući bronhodilatator iz grupe antiholinergika (Spiriva): Koristi se samo kod pacijenata sa teškom astmom. To je lek koji se inhalira jednom dnevno i drži otvorene disajne puteve tokom 24h.

– Teofilin: (Aminofilin, Durofilin) je dnevna pilula koja pomaže u održavanju otvorenih disajnih puteva opuštanjem mišića oko disajnih puteva. Ne koristi se tako često kao drugi lekovi za astmu jer ima brojne nus pojave i zahteva redovne testove krvi.

Lekovi za brzo olakšanje simptoma

Koriste se samo po potrebi za brzo i kratkotrajno ublažavanje simptoma tokom pogoršanja ili napada astme. Mogu se koristiti i pre vežbanja ako vam to preporuči lekar.

Ovi lekovi se koriste putem inhalacije, otvaraju pluća opuštajući mišiće disajnih puteva. Često nazvani “lekovima za spasavanje” ili “brzim inhaleri”, oni mogu ublažiti pogoršanje simptoma ili zaustaviti napad astme. Počinju da deluju u roku od nekoliko minuta i na deluju četiri do šest sati. Nisu za svakodnevnu upotrebu.
Mogući neželjeni efekti su podrhtavanje i lupanje srca.

Ako vam je potrebno da ove lekove koristite češće nego što vam preporučuje lekar, vaša astma nije pod kontrolom, obavezno se javite lekaru.

U ove lekove spadaju:

–Beta agonisti kratkog dejstva: Ovi bronhodilatatori koji se udišu deluju u roku od nekoliko minuta, brzo ublažavaju simptome tokom pogoršanja astme. U ovu grupu spada Salbutamol (Ventolin).

Beta agonisti kratkog dejstva mogu se uzimati pomoću prenosnog, ručnog inhalatora ili nebulizatora, mašine koja pretvara lekove za astmu u finu maglu. Udišu se kroz masku za lice ili usnik.

– Antiholinergici kratkog dejstva: U ovu grupu spada Ipratropijum koji deluje brzo i odmah opušta vaše disajne puteve, olakšavajući disanje. Postoji na tržištu u kombinaciji sa beta agonistom kratkog dejstva koji se zove fenoterol, a kombinacija vam je poznata kao Berodual.

Ovi lekovi mogu da ublaže vaše simptome, ali ne bi trebalo da ih koristite ako vaši lekovi za dugotrajnu kontrolu drže vašu astmu pod kontrolom.
Vodite evidenciju koliko udaha (pufova) ovih lekova koristite svake nedelje. Ako ih koristite često, obratite se lekaru. Verovatno treba da se prilagodi lek za dugotrajnu kontrolu astme.

– Oralni i intravenski kortikosteroidi: U ove lekove spadaju Prednizon (Pronison) i metilprednizolon (Lemod solu, Urbazon)
ublažavaju upalu disajnih puteva koja postoji astmi. Primenjuju se putem usta, venskim putem ili primenom u mišić.

Oni mogu izazvati ozbiljne neželjene efekte kao što su katarakta, osteoporoza, slabost
mišića, smanjena otpornost na infekcije, visok krvni pritisak i druge, kada se koriste
dugoročno.

– Lekovi za alergije: Ovde spadaju alergijske injekcije (imunoterapija) koje mogu biti opcija ako imate alergijsku astmu koju ne možete kontrolisati izbegavanjem okidača. Započinje se sa kožnim testovima da biste utvrdili koji alergeni pokreću vaše simptome astme, potom dobijate seriju injekcija koje sadrže male doze tih alergena.

Ove lekove koristite pod jezično ili dobijate pod kožu, obično u periodu od tri do pet godina. Vremenom, injekcije alergena na koji ste osetljivi postepeno smanjuju reakciju vašeg imunološkog sistema i trebali biste izgubiti osetljivost na alergene.

– Biološka sredstva: Posebno su namenjeni pacijentima koji imaju tešku astmu. Vaš lekar može preporučiti lečenje biološkim lekovima ako imate astmu sa simptomima koji nisu pod dobrom kontrolom uz lekove za dugoročnu kontrolu astme.
U ove lekove spadaju omalizumab (Ksolair) koji se koristi za lečenje astme koju izazivaju alergeni u vazduhu, odnosno kod alergijske astme. Ako imate alergije, vaš imunološki sistem proizvodi antitela koja dovode do oslobađanja brojnim molekula koji pokreću imunološku reakciju i dovode do simptoma bolesti. Omalizumab blokira delovanje ovih antitela, smanjujući reakciju imunog sistema koja uzrokuje simptome alergije i astme.

Omalizumab se daje injekcijom svake dve do četiri nedelje. Ne preporučuje se deci mlađoj od 12 godina. Dobro se podnosi, veoma su retka neželjena desjtva. U retkim slučajevima ovaj lek može dovesti do teške alergijske reakcije (anafilakse).

U biološke lekove spadeju i lekovi koji se primenjuju kod nealergijske astme, a blokiraju oslobađanje, sazrevanje i dejstvo eozinofila, smanjujući njihov broj u telu i smanjujući upalu disajnih puteva. U ove lekove spadaju benralizumab (Fasenra), mepolizumab (Nucala), reslizumab (Cinkair), dupilumab (Dupikent). Dupikent još nije prisutan na našem tržištu.

Biološki lekovi se koriste zajedno sa drugim lekovima za astmu.

Termoplastika bronhija:

Ovaj tretman se koristi za tešku astmu koja se ne poboljšava inhalacijskim kortikosteroidima ili drugim lekovima za dugotrajnu kontrolu astme. Nije široko dostupan nitipogodan za sve pacijente.

Tokom bronhijalne termoplastike, lekar zagreva unutrašnjost disajnih puteva pomoću elektrode. Toplota smanjuje količinu glatkih mišića unutar disajnih puteva. Ovo ograničava sposobnost stezanja disajnih puteva, olakšavajući disanje i verovatno smanjujući napade astme. Terapija se uglavnom vrši tokom tri ambulantne posete.

Lečenje astme ima postepeni pristup

Vaša terapija treba da bude fleksibilna i zasnovana na promenama u vašim simptomima. Vaš lekartreba da pita o vašim simptomima pri svakoj poseti. Na osnovu vaših simptoma, lekar može prilagoditi vašu terapiju.

Na primer, ako je vaša astma dobro kontrolisana, lekar vam može propisati manje lekova. Ako vaša astma nije dobro kontrolisana ili se pogoršava, lekar će vam možda povećati dozu leka i preporučiti češće posete. Bitno je da imate dobru saradnju sa svojim lekarom.