Svi mi ne znamo da cenimo ono najdragocenije… A to je zdravlje… Koliko je bitno, shvatimo tek kad na sustigne, onda ti je jasno da je sve drugo nebitno. Tako sam se i sama našla u tinejdžerskom dobu, kada sam trebala da jurcam sa vršnjacima, ja sam se borila za svaki udah i prokletom astmom.

Zovem se Aleksandra Maleš imam 44 godine, udata sam, imam troje dece i po zanimanju sam ekonomista. Bolujem od alergijske astme već 15 godina.

Ja sam Stevica, živim u Kuli, imam 53 godina. Oženjen sam i imam dvoje dece. 1988. godine posle vojnog roka zaposlio sam se u F. A. „Istra“ i već posle pola godine osetio sam prve simptome astme, od tada sam stalno na terapiji (aminofilin, lemod ili dexsazon ampule).

Asmatičar sam od ranog detinjstva. Krenulo je sa bronhitisom, još kao beba sam počela sa korikosteroidima. Moje detinjstvo nije ono čega se rado sećam. Bolnica, jaka gušenja, gojaznost i teško kretanje.

Malo ko razume, kako smo to bolesni, a ništa nam vidno ne fali. Ja sam Mirjana Mladenović rodjena 1979.god. i veliki borac. Ali moji problemi počinju posle drugog porođaja, učestala gušenja, borba za vazduhom, umor. Sa godinama sam se već srodila sa takvim načinom zivota, onda kreće sve lošije, hitna, urbazoni, aminofilini više ne pomažu.

Moje ime je Svetlana Ivošević. Imam 58 godina, udata sam i imam dve odrasle kćerke. Po zanimanju sam diplomirani pravnik i radim u struci. Astmu sam dobila u svojoj 17. godini.

Zovem se Dragan Perić, rođen 1967.god. u Bečeju, oženjen, imamo dva sina i ćerku, u invalidskoj penziji sam i naravno bolujem od bronhijalne astme.

Od kako mi je potvrdjena dijagnoza – Astma pre 11 godina, moj život se okrenuo za 180 stepeni. Sve aktivnosti koje sam sa uživanjem radio, trčanje, tenis, planinarenje više nisam mogao, jer jednostovano moje zdravstveno stanje to nije dozvoljavalo.

Marijana Mig, 42 godine iz Subotice. Imam dvoje dece, blizance od 18 godina. Astma mi je dijagnostikovana pre 17,5 godina. Sve je krenulo od alergije na polene, a iz godine u godinu, sve teže i teže.