Živeti sa teškom astmom pravi je izazov!

Mnoštvo simptoma, tegobe koje utiču na porodicu, rad i socijalnu komunikaciju, zastrašujuća i nepredvidiva pogoršanja, odsustvo sa posla/iz škole, stalne posete lekaru, neželjena dejstva lekova, ne mogućnost obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti.

Možete bolje!

Svako ima svoju bolest, svako zaslužuje detaljno ispitivanje i najbolje lekove – za sebe.

Ne tražite ništa manje od toga!

Astma je hronična zapaljenska bolest donjih disajnih puteva koja se obično uspešno leči dugotrajnom primenom lekova za kontrolu bolest (koji smanjuju zapaljenje) i povremenom primenom lekova koji smanjuju simptome. Neki od Vas imaju zapaljenje koje se mnogo teže leči, zbog čega su često prisutni simptomi bolesti i/ili pogoršanja. To može biti znak da imate tešku astmu zbog čega je potrebno detaljno ispitivanje koje će utvrditi pravu prirodu Vaše bolesti.

Da bi ste razumeli Vašu bolest i uspešno se sa njom borili, morate je prvo dobro
upoznati!

Kontrola astme

Postizanje i održanje dobre kontrole astme predstavlja osnovni cilj lečenja i uslov da ostanete u dobroj kondiciji bez pogoršanja bolesti. Za lekare, dobro kontrolisana astma znači odsustvo dnevnih i noćnih simptoma, bez potrebe za lekovima koji brzo otklanjanju tegobe, bez ograničenja u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti i bez pogoršanja bolesti. Da bi to postigli, lekari preporučuju inhalacijske kortikosteroide u različitim dozama sa/bez drugih lekova za kontrolu astme – prilagođeno svakom od Vas ponaosob. U osnovi, uvek se traži minimalna terapija kojom se obezbeđuje dobra/optimalna kontrola bolesti.

Odgovor na terapiju je jedan od osnovnih pokazatelja težine astme. Često simptomi bolesti nestaju ubrzo nakon uvođenja inhalatorne terapije što znači da imate lakše oblike astme. Ali nije uvek tako! Ponekad i maksimalno optimizovano lečenje nije dovoljno, tada govorimo o teškoj astmi.

Vaša astma je nekontrolisana ukoliko imate:

– Simtome astme (nedostatak vazduha, stezanje u grudima, kašalj) češće od dva puta nedeljno

– Potrebu za lekovima koji brzo otklanjanju simptome češće od dva puta nedeljno

– Buđenje tokom noći zbog astme češće od dva puta mesečno

– Teškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti 2

– Dva ili više pogoršanja koja zahtevaju primenu oralnih kortikosteroida godišnje ili barem jedno pogoršanje bolnički lečenjo u prethodnoj godini

– Oštećenu plućnu funkciju koja se određuje spirometrijom

Astma teška za lečenje

Lekar Vam je preporučio visoke doze inhalacijskih kortikosteroida u kombinaciji sa drugim lekovima za kontrolu, a Vi i dalje imate simptome i pogoršanja? Astma može biti teška za lečenje ako postoje uzročnici koji izazivaju simptome i pogoršanja kojih niste svesni ili ih do sada niste otkrili.

Lečenje astme podrazumeva redovnu primenu lekova uz otklanjanje potencijalnih faktora rizika. Ukoliko se odlučite da sami prekinete inhalatornu terapiju („pumpice“) zato što ste uklonili potencijalne rizike ili ne utičete na rizike jer redovno uzimate lekove, postoje velike šanse da Vaša astma ostane ne kontrolisana. U saradnji sa lekarom otkrijte uzroke Vaših simptoma i prilagodite lečenje bolesti u skladu sa Vašim potrebama.

Redovno koristite preporučenu terapiju i uticali ste na faktore rizika koliko god ste mogli, ali i dalje imate simptome i pogoršanja? Vreme ja de posetite lekara specijalistu za tešku astmu!

Faktori rizika za lošu kontrolu astme

– Neredovna upotrebe lekova za kontrolu bolesti

– Prekomerna upotrebe lekova za oslobađanje od simptoma

– Primena lekova kao što su beta blokatori i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL)

– Loši klimatski i mikroklimatski uslovi u stabenom prostoru ili na poslu

– Domaće životinje ili kućni ljubimci (ukoliko postoji preosetljivost)

– Životne navike (pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti, gojaznost)

– Neprepoznate ili ne lečene pridružene bolesti (komorbiditeti)

Pridružene bolesti

Ukoliko imate astmu koja zahteva visok stepen lečenja kako bi se postigla optimalna kontrola bolesti ili uprkos ovakvom lečenju astma ostaje ne kontrolisana, a pri tome ste smanjili faktore rizika i lečite pridružene bolesti, onda imate tešku astmu.

Postavljanje dijagnoze teške astme je samo prvi korak u Vašem lečenju. Teška astma nije jedinstvena bolest, što znači da se klinički ispoljava na različite načine:

– početak bolesti u ranom detinjstvu, adolescenciji ili zreloj životnoj dobi

– udružena je sa drugim bolestima/ili se ispoljava samostalno

– simptome uzrokuju alergeni, virusi, psihički stres ili nešto drugo

– počinje kao laka astma ili od početka ima tešku formu bolesti

– odgovor na inhalatornu terapiju je smanjen ili potpuno odsutan

– plućna funkcija je očuvana, postepeno se pogoršava ili postoji nagli pad funkcije pluća

– izraženo je zapaljenje donjih disajnih puteva u kojem dominiraju eozinofilne ćelije ili neutrofilne ćelije ili nema zapaljenjskih ćelija ili uopšte nije izraženo zapaljenje

Određivanje specifičnog oblika Vaše teške astme lekari nazivaju „fenotip teške astme“. Da bi se odredilo kojem obliku pripada Vaša astma potrebno je analizirati krvnu sliku sa eozinofilima, ispljuvak iz donjih disajnih puteva sa određivanjem zapaljenskih ćelija, alergije (ukuni i specifični IgE, kožni ubodni test), prisustvo hemijskih jedinjenja u izdahnutom vazduhu (azot-monoksid), snimanje pluća – zavisno od istorije Vaše bolesti i trenutnih simptoma. Kada se jednom odredi specifičan oblik Vaše teške astme (fenotip), lekar će biti u mogućnosti da Vam preporuči različite opcije lečenja koje su rezervisane samo za pacijente sa teškom astmom – zavisno od fenotipa Vaše bolesti.

Fenotipovi teške astme

Postoje dve osnovne kategorije teške astme koje se određuju na osnovu prisustva zapaljenskih ćelija u disajnim putevima: (i) astma u kojoj dominira Tip-2 zapaljenja (ii) astma u kojoj nema tipa 2 zapaljenja (Non-Tip-2). Ove kategorije su napravljene na osnovu odgovora na lečenje. Tako na primer, ako u Vašoj astmi dominira T2 zapaljenje onda se očekuje povoljan odgovor na visoke doze inhalacijskih kortikosteroida ili na biološku terapiju. Ukoliko imate non-Tip-2 zapaljenje onda je odgovor na inhalacijske kortikosteroide vrlo slab ili potpuno odsutan, a biološka terapija za ovu kategoriju teške astme je tek u razvoju i trenutno nije dostupna.

Teška astma u kojoj preovlađuje Tip-2 zapaljenje

Nadalje se ova kategorija astme može podeliti u potkategorije (fenotipove):

1. Teška alergijska astma: obično počinje u detinjstvu, često su prisutne pridružene alergijske bolesti kao što su alergijski rinitis i/ili atopijski dermatitis i alergije u porodici. Simptomi se javljaju prilikom izlaganje alergenima kao što su grinje, poleni, alergeni kućnih ljubimaca i sl. Izlaganje alergenima dovodi do stvaranja specifičnog imunoglobulina E (IgE) koji se vezuju za određene ćelije u disajnim putevima i „aktivira“ ih što dovodi do oslobađanja hemijskih supstanci koje izazivaju zapaljenje
alergijskog tipa. U ovom fenotipu lečenje se visokim dozama inhalacijskih kortikosteroida može biti efikasno ili su potrebni lekovi koji blokiraju IgE.

2. Kasno nastala teška eozinofilna astma: odlikuje se ovećanjem broja eozinofila (vrsta belih krvnih ćelija) u disajnim putevima. Ove ćelije imaju sposobnost da oslobađaju hemijske medijatore koji izazivaju zapaljenje. Tipično bolest ima kasni početak (posle 18. godine života), podjednako se često javlja u oba pola, a simptomi nisu povezani sa izlaganjem alergenima (iako može postojati dokazana preosetljivost na alergene). Obično se prvo javljaju polipi u nosnoj sluznici, a posle nekoliko godina i astma koja od početka ima formu teške bolesti. U kliničkoj slici dominiraju teška pogoršanja bolesti i svakodnevni simptomi, a javlja se i brz gubitak plućne funkcije. Primena visokih doza inhalacijskih kortikosteroida ne dovode do kontrole bolesti, dok
hronična primena oralnih kortikosteroida (OCS) može biti efikasna, ali je udružena sa visokim rizikom neželjenih efekata lečenja. Ovaj oblik teške astme se ponekad može lečiti sa lekovima koji blokiraji sazrevanje, mobilizaciju i preživljavanje eozinofila u disajnim putevima zbog čega se njihov broj smanjuje, a astma postaje kontrolisana.

3. Aspirinom pogoršana respiratorna bolest je podtip kasno nastale, eozinofilne astme u kojem je pored teške astme prisutna netolerancija na nesteroidne antiinflamatorne
lekove (brufen, aspirin, novalgetol, buskopan i sl) i hronični rinosinuzitis sa polipozom nosa. Ovaj oblik astme je takođe udružen sa mnoštvom simptoma i teških pogoršanja, a od zapaljenskih ćelija dominiraju eozinofili. Važno je istaći da pacijenti imaju simptome i ako ne uzimaju nesteroidne antiinflamatorne lekove, a njihova slučajna upotreba dovodi do naglih i vrlo teških pogoršanja koja mogu biti i životno ugrožavajuća.

Preklapanje fenotipa teške eozinofilne astme sa teškom alergijskom astmom je relativno često u kliničkoj praksi. U oba ova fenotipa postoji eozinofilna upala disajnih puteva, ali je ona jače izražena u nealergijskoj, kasno nastaloj eozinofilnoj astmi. Takođe, kod oba fenotipa može postojati alergija, ali je ona izraženija kod alergijske astme. Zbog toga lekari nisu uvek sigurni koji lekovi će biti najbolji za lečenja Vaše teške astme. Ukoliko jedna grupa lekova ne dovede do željenog efekta može se probati sa drugom grupom. Važno je da sarađujete sa Vašim lekarom i ostvarite dobru komunikaciju kako bi se obezbedilo optimalno lečenje Vaše astme.

Teška astma u kojoj preovlađuje Non-Tip-2 zapaljenje

Ova kategorija teške astme predstavlja još uvek veliki izazov u lečenju obzirom da standardna terapija nije efikasna, a biološka terapija za sada nije dostupna. Može se podeliti u nekoliko podgrupa (fenotipova):

1. Neutrofilna teška astma: obično se javlja kod starijih, a u zapaljenju dominiraju neutrofili (najbrojnije bele krvne ćelije koje imaju ulogu u odbrani protiv infekcija). Ovaj tip astme nema dobar odgovor na inhalacijske kortikosteroide, obično je udružen sa čestim bakterijskim ili virusnim infekcijama i promenama na glatkim mišićima disajnih puteva. Lečenje ovog oblika astme je veoma teško, ponekad se primenjuju niske doze određenih antibiotika koji mogu da dovedu do promene imunološkog odgovora.

2. Teška astma udružena sa gojaznošću: najčešće oboljevaju gojazne žene srednjih godina ili u menopauzi. U kliničkoj slici dominiraju pogoršanja. Lečenje standardnom
terapijom obično nema većeg uspeha, potrebno je regulisati telesnu masu.

3. Teška astma udružena sa pušenjem: je oblik teške astme koji je udružen sa brzim propadanjem plućne funkcije, čestim pogoršanjima i bakterijskim infekcijama. Neophodan je prekid pušenja da bi se dobio bilo kakav povoljan efekat lečenja.