Zovem se Aleksandra Maleš imam 44 godine, udata sam, imam troje dece i po zanimanju sam ekonomista. Bolujem od alergijske astme već 15 godina.
Astma je stanje u kojem trpi i onaj koji je ima, ali i celo njegovo okruženje. To je i fizičko, ali i psihičko stanje konstantne borbe za vazduh, za život.
Moj život sa astmom je bio veoma ograničen. Ograničen u smislu svih fizičkih aktivnosti. I tu ne mislim na sport, već na svakodnevne životne situacije, tipa obično penjanje uz stepenice. Aktivnosti koje drugim ljudima su obične, meni su predstavljale problem. Konstantan kašalj, vrlo neprijatan od suvog do produktivnog, koji tera do povraćanja, vrlo glasan i konstantno zapušen nos bez apsolutno nikakvog čula mirisa su postali deo svakodnevice. Suprug mi je govorio kako se plaši da neće znati šta da radi kad krene, i ako krene gušenje. Deca su me pitala da li će i one imati astmu… Bila sam u fazama da koristim po deset različitih vrsta lekova, a nemam nikakva poboljšanja. I to me je uvek vraćalo na istu dilemu i pitanje…ako je uzrok nastanka moje astme alergija, zar ne postoji lek koji leči uzrok, a ne posledicu? I pokušavala sam svašta, menjala sam način ishrane, kupila antialergijski jastuk, dušek, izbacila tepihe, zavese, kupila sprej protiv grinja i … ništa…
Biološka terapija je doprinela da moja astma bude kontrolisana u potpunosti. Sa tom terapijom vodim novi, bolji, kvalitetniji zivot. Dobila sam drugu sansu. Ponovo mogu da radim stvari koje volim i da uživam u životu punim plućima I zato Hvala svima na tome, celom timu za biološku terapiju u Institutu Sremska Kamenica na čelu sa doktorkama: Violeti Kolarov, Sanji Hromiš I Biljani Zvezdin.
